Razumem
Ti moraš da zaštitiš svoje emocije? Opet, da zaštitiš sebe? Da li je normalno da budem ljuta zbog toga? Čini mi se, u ovom trenutku, da jeste.
Ja sam sebe pretočila u tebe, potpuno se ulila i kao da si ti postao moj organizam. Koliko puta do sada si me ubio, koliko puta si pokušao da me odstraniš sa sebe? Svaki put si, naravno, time ubijao i sebe.
Ja jesam sisala, oduzimala previše energije, ali nikada nisi bio sam niti bi ikada više morao da budeš sam. Usamljenost bi bila samo neka tamo tuđa boljka.
Ali! Koliko god ja ulazila u tu patetiku i glumila žrtvu to neće razrešiti naše lance. Svako treba da drži kormilo svog života u svojim rukama i svako je lično i najintimnije odgovoran za svoje odluke i postupke. Tako da, razumem te. Jako dobro te razumem!
Ti samo govoriš ono što ja ne smem! Hrabriji si od mene! Najdublje u sebi se slažem sa tobom. Nijedna simbioza nije tako ispunjavajuća nego kad si u simbiozi sa samim sobom. I to je divno! Za mene bi to bila pobeda!