Borderline

Posle toliko godina kretanja u krug sada napokon znam protiv čega se borim.

Prolazila sam kroz razne faze, od poricanja problema, zavisnosti, perioda dobre životne vožnje, preko crnih i očajnih depresija, kada nijedan razlog nije dovoljan da opravda neophodnost vašeg opstanka, do kratkotrajnih perioda bistrog uma spremnog da se uhvati u koštac sa duhovima.

Ali ni tada nisam imala jasan cilj pred sobom, jednostavno nisam znala protiv čega se borim. Znala sam da sam to ja, ali šta u vezi sa mnom nisam mogla nikada da definišem.

Sada dolazi težak period, ali bar postoji neki cilj. Peglanje emocija, restrukturiranje ličnosti, opraštanje. Sve će biti bolno, sigurna sam, ali isplatiće se samim tim što napokon postoji nada da neću zauvek biti u konstantnoj borbi za malo radosti.

Jeste li uhvatili sebe nekad kako razmišljate o nečemu i to vas potpuno zbuni ili ne možete da kontrolišete svoje misli i nije vam jasno zašto se stalno vraćaju na iste pojmove? Šta ste tad osetili? Da li ste se uplašili jer ste pomislili da vaš mozak radi mimo vaše volje i kontrole? I ako je tako, ko će ga onda zaustaviti?

Zanimljivi su sve načini na koji nam naša psiha skreće pažnju na neke, nazovimo ih, rizične situacije. Svi znamo da je jedan od primarnih sistema odbrane poricanje ili čak i potpuni zaborav. Malo je teže biti svestan odbrane kada svesno ni ne priznajemo opasnost. Šta se tad dešava?

Verovatno ste sebe još češće uhvatili kako maštate o nečemu, ili kako zamišljate susret sa nekom osobom koju cenite i šta biste joj tom prilikom rekli. E pa, velika je verovatnoća da to što biste toj osobi rekli u stvari govorite sami sebi. Pokušavate na taj način da sebe uzdignete i da zadobijete ponovo veru u sebe predstavljajući se na jedan pozitivan način. I to je još jedan od odbrambenih sistema!